Evo kako zemlje Jugoistočne Evrope stoje u oblasti održive konkurentnosti

Skandinavske zemlje na čelu sa Švedskom ubedljivo su najbolje plasirane u Globalnom indeksu održive konkurentnosti, ali čak i one moraju još mnogo da rade do postizanja istinske održivosti u kombinaciji sa konkurentnošću. Autori izveštaja su pozvali na uvođenje globalnog klimatskog poreza. U Jugoistočnoj Evropi je najviše poena dobila Slovenija. Ona je pritom na prvom mestu u svetu po održivosti privrede.

Globalni indeks održive konkurentnosti uveden je 2012. godine. U izračunavanju se koristi 190 pokazatelja do kojih su došle međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Vrednosti predstavljaju dostignuti procenat najboljeg mogućeg rezultata.

GSCI je zamišljen da bude alternativa bruto domaćem proizvodu, sa parametrima za pozitivne i negativne rizike specifične za svaku zemlju i sektori. Sastoji se od podindikatora koji pokrivaju prirodni kapital, efikasnost i intenzitet korišćenja resursa, socijalnu koheziju, intelektualni kapital, ekonomsku održivost i efikasnost upravljanja.

U novom godišnjem izdanju, prosek iznosi 43,7. Švedska je prva sa 59,6 poena, pa je jasno da su istinska održivost i konkurentnost daleko čak i za najnaprednije zemlje, poručili su autori izveštaja. Skandinavija je najbolje plasirani region. Svih pet zemalja se našlo među prvih šest mesta, a najgore stoje Afrika i Bliski istok. Sudan je na dnu lestvice, sa 32,7, a sledeći je Južni Sudan (33,1).

Japan je jedina neevropska zemlja u prvih dvadeset. Kina, na 30. mestu, prvi put je pretekla Sjedinjene Države (32). Kini je najjača strana intelektualni kapital, definisan kao sposobnost za uvećanje blagostanja i broja radnih mesta inovacijama i sektorima koji dodaju vrednost, ali loša je u prirodnom kapitalu i uštedi resursa. SAD su takođe posebno loše u efikasnosti upotrebe resursa, a i u društvenom kapitalu – zdravlju, bezbednosti, slobodi, jednakosti i zadovoljstvu kvalitetom života.