Ove godine je u Evropi instalirano rekordnih 55,9 GW solarnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, 40% više nego 2022, navodi SolarPower Europe u najnovijem izveštaju. Ovo je treća godina zaredom sa godišnjom stopom rasta od najmanje 40%, istakla je organizacija, ali i prognozirala da će instaliranje novih solarnih kapaciteta u 2024. značajno usporiti.
Ukupan fotonaponski kapacitet u Evropskoj uniji (EU) sada iznosi 263 GW, što je 27% više od 207 GW iz 2022. godine, navodi SolarPower Europe u izveštaju pod nazivom European Market Outlook for Solar Power 2023-2027.
Za ovogodišnji rast je uglavnom zaslužan dugotrajan uticaj energetske krize, kao i odlaganje projekata planiranih za 2022. godinu, pri čemu su poslednji meseci 2023. bili mnogo manje intenzivni nego početak godine, navodi se u izveštaju. Očekuje se da će 2024. stopa rasta biti svega 11%, što znači da će u Evropi biti instalirano 62 GW novih kapaciteta solarne energije.
Novih 55,9 GW od početka 2023. omogućilo je da broj domaćinstava u Evropi koja se snabdevaju električnom energijom iz ovog izvora poraste za skoro 17 miliona, navodi SolarPower Europe u saopštenju za javnost.
Istovremeno, skoro da je ispunjen cilj od 60 GW, koji je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) preporučila da bi se nadomestilo postepeno napuštanje ruskog gasa.
Nemačka je od početka 2023. godine instalirala 14,1 GW novih solarnih kapaciteta i tako obezbedila prvo mesto na evropskoj rang-listi. Drugoplasirana je Španija sa 8,2 GW, a slede Italija (4,8 GW), Poljska (4,6 GW) i Holandija (4,1 GW).
Četrnaest članica EU instaliralo je ove godine više od 1 GW solara, a na tu listu su ušle tri zemlje iz regiona – Bugarska, Mađarska i Rumunija.
Bugarska bi trebalo da završi 2023. sa skoro 3 GW ukupnog instalisanog kapaciteta solara, pa bi tako svoj cilj od 3,2 GW za 2030. mogla da dostigne čak sedam godina pre roka, navodi se u izveštaju. Zanimljivo je što je Bugarska skoro utrostručila svoj solarni kapacitet u poslednjih tri godine, sa svega nešto više od 1 GW.
Rumunija je uvećala ukupnu snagu za 1 GW, što je 308% više nego 2022. godine. Ove godine je ukupno dostigla 2,85 GW, a učinak solara je premašio 2,5 TWh, oko 5% ukupne proizvodnje električne energije u toj zemlji.
Mađarska je bila svedok najuspešnije godine u istoriji za svoj solarni sektor. Godišnji dodaci dostigli su 1,6 GW do kraja 2023, što predstavlja rast od 45 odsto u odnosu na 1,1 GW zabeleženih 2022.
Hrvatska trenutno ima 0,5 GW solarnog kapaciteta, dok njen Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) predviđa ukupno oko 1 GW do 2030. Međutim, to je daleko ispod projekcije organizacije SolarPower Europe, po kojoj bi Hrvatska tada imala 5,7 GW, navodi se u izveštaju.
Ukupni instalisani kapacitet Grčke je trenutno 7,2 GW, a njen NECP predviđa 13,4 GW do 2030. I ovo je znatno ispod onoga što projektuje SolarPower Europe, a to je 29,6 GW. Ove godine, Grčka je instalirala između 1,6 GW i 1,7 GW novih solarnih kapaciteta, čime se plasirala na deveto mesto liste 10 najvećih tržišta za 2022-2023.
Osim toga, Grčka zauzima sedmo mesto na listi deset zemalja EU koje imaju najviše solara po glavi stanovnika, sa 691 W, i nalazi se ispred Austrije, Slovenije i Luksemburga. Prva tri mesta drže Holandija, Nemačka i Danska.
Što se tiče Kipra, njegov NECP-u za 2030. predviđa ukupno 869 MW u 2030. godini, a ta zemlja trenutno ima 600 MW. Ipak, nivo će, po scenariju organizacije SolarPower Europe, pre kraja decenije dostići 2,8 GW.
NECP Slovenije predviđa da udeo solara u bruto finalnoj potrošnji energije poraste na 3.861 GWh do 2030. godine, što bi zahtevalo oko 3.1 GW instalisanog kapaciteta. Sa druge strane, SolarPower Europe prognozira 6,2 GW.
Kada je reč o solarnom kapacitetu po glavi stanovnika, Slovenija je ove godine ušla među prvih deset zemalja EU, zauzevši deveto mesto sa po 593 W. To je godišnje povećanje od 72% i najveći rast u Evropi.
U izveštaju se takođe analiziraju trendovi u oblasti krovnog solara i velikih solarnih elektrana, kao i u proizvodnji solarnih ćelija, modula i druge opreme.
Tržište krovnog solara u EU je ostvarilo rast od 54% na godišnjem nivou, najviše zahvaljujući komercijalnim i industrijskim potrošačima. S druge strane, tržišni udeo velikih solarnih elektrana smanjio se za 6%, a kao razlozi se navode odlaganje aukcija, rast mrežarina, inflacija i problemi sa dozvolama i priključivanjem na mrežu.
Ukupan kapacitet velikih solarnih elektrana u Evropi je dostigao 19 GW, u poređenju sa 16 GW od pre godinu dana. Istovremeno, ukupni kapacitet krovnog solara je porastao sa 24 GW, zabeleženih 2022, na 37 GW.
U izveštaju se takođe navodi da je proizvodnja solarnih ćelija u EU ove godine porasla sa 1,4 GW na 2 GW, dok je proizvodnja modula skočila 59% na 14,6 GW. Međutim, opremom proizvedenom u Evropi može da se pokrije manje od 2% trenutne evropske potražnje za solarom, navodi se u izveštaju.
Vest preuzeta sa: https://balkangreenenergynews.com/rs/rekordnih-56-gw-solara-instalirano-u-eu-ove-godine-bugarska-i-rumunija-presle-prag-od-1-gw/